Bezimena...

Nakon više meseci borbe sa likom odlučio sam da ga ipak izbacim na "papir". Nadam se da vas neće mučiti koliko je mene. Poklanjam vam Bezimenu


Ekstatično zadovoljstvo zarivanja noža u bespomoćnu devojku je upravo prošlo. Stajao je nad njom boreći se za dah. A onda su došle crne misli. "Postao sam zver" pomislio je. Čovek ubija iz zadovoljstva, to jeste tačno, ali samo ubistvo predstavlja kulminaciju mnogo dužeg čina. Dani pripreme i planiranja su ono što ispunjava. A on je ubio nasumice. Bez sekunde razmišljanja. Kada bi znao samo nešto o njoj. Okrenuo ju je na leđa. Ne nije je poznavao. Pretumbao je njenu tašnicu. Ništa od koristi. Ništa što bi mu makar nagovestilo kako se zove. Kada bi joj znao ime onda bi sve bilo u redu. Onda ne bi bila niko i ništa. Onda on ne bi bio zver. Bio bi pravi masovni ubica koji je eto znao kako se ona zove i zato ju je ubio. Morao je brzo da razmišlja. Neko će uskoro naići. Nema ni mobilnog u torbici da makar iz njega iskopa nešto. A onda su sve kockice legle na svoje mesto. Shvatio je da zna kako se ona zove. Oduvek je i znao. Zadovoljnim korakom se udaljio od tela razmišljajući kako je Sedamnaesta zaista neobično ime.

Read more!

Vodenice

Sređujući inbox nabasao sam na mail od prošle godine: Konkurs Art Anime za priču o vodenicama. Odmah mi se u svest vratila ideja koja je još od tada bila zatrpana gomilom "važnijih" stvari. Ovoga puta se nije dala tako lako umiriti. I evo priče. Nakon što sam je završio shvatio sam da je konkurs još uvek otvoren. Tako da je tradicija "još jedan konkurs još jedna priča" ponovo ustanovljena


From: zokki76@gmail.com
To: miloshp@yahoo.com
Date: 02.06.2009 17:30
Ćao,
Razmišljao sam dal da ti uopšte kažem ćao ili da odmah krenem da te psujem. Ne znam šta je gore u celoj priči: nedostatak elementarnih uslov za život normalnog čoveka ovde bogu iza tregera, to što moram da lovim signal po avliji da bih poslao mail pa me lokalci gledaju ko boodalu ili što zahtevaš od mene da sedim ovde mesec dana da bih napisao reportažu o nekoj navodno najstarijoj vodenici u Srbiji. Stvarno sam besan na tebe u ovom trenutku i da nisi toliko dobrog učinio za mene u prošlosti već bih te poslao znaš ti gde.
Zoran

From: miloshp@yahoo.com
To: zokki76@gmail.com
Date: 02.06.2009 23:41
Ćao Zoki,
E kad dobijem ovakav mail od tebe uvek se zapitam ko je urednik a ko novinar. No dobro znam da si pod stresom pa ti neću uzeti za zlo. Kontam da si već provalio moju nameru kada su ti domaćini rekli o čemu treba da pišeš. Naravno da te nisam poslao da mesec dana pišeš o nečemu tako banalnom. Ali morao sam da te sklonim iz Bga i od nje. Prevashodno od nje. Sedi tu mesec dana i uživaj u prirodi. Imaćeš vremena da razmisliš o svemu natenane. I niko te neće uznemiravati. Znam da ti sad ne deluje tako ali zahvaljivaćeš mi jednog dana zbog ovoga. Javljaj mi se makar jednom nedeljno da znam da si OK. Vozač dolazi po tebe početkom jula ali ako budeš želeo mogu da mu kažem da dođe i kasnije. Videćemo kako se stvari budu odvijale.
Veliki pozdrav
Miloš

From: zokki76@gmail.com
To: miloshp@yahoo.com
Date: 03.06.2009 00:17
Naravno da sam skontao što si me poslao ovde. Nisam ja budala. Ali kad su mi rekli da ostajem mesec dana.... Dođe mi da krenem pešice natrag. Ali znam da bh se izgubio negde uz put kakve sam sreće i pameti. Zato sam odlučio da te bojkotujem. Neću ništa da radim. Samo ću da žderem i da ležim na verandi. To će biti moja osveta.

From: zokki76@gmail.com
To: miloshp@yahoo.com
Date: 07.06.2009 20:22
Brateeeeeeeeeeeeeeee. Smorio sam se za deset. Kako ovi ljudi izdržavaju ovde. Ovde se apsolutno ništa ne dešava. Mislim da ću sutra da se prošetam do te vodenice. Ali ne da bih tebi udovoljio nego zato što ću inače da odlepim od dokolice

From: zokki76@gmail.com
To: miloshp@yahoo.com
Date: 08.06.2009 19:15
Ćao Šomi,
Nećeš verovati kakvu ću priču da ti donesem. Mislim da smo uboli rudnik zlata. Nije poenta u samoj vodenici već u nekom liku koji sedi a izgleda i živi u njoj. Kasno sam danas krenuo do vodenice ali već imam dva sata snimka razgovora sa Jovanom (tako se zove čiča).Moraću sutra da odem ranije. Odoh da spavam da bih mogao da ustanem ranom zorom.
Veliki pozdrav
Zoki

From: miloshp@yahoo.com
To: zokki76@gmail.com
Date: 08.06.2009 21:38
Ćao Zoki,
Pazi ako smatraš da ima materijala možemo i ceo feljton da napravimo. Vidiš kako imam nos za dobre stvari. Ovde je sve OK. Pozdravljaju te Daca i deca puno. Čujemo se.
Miloš

From: zokki76@gmail.com
To: miloshp@yahoo.com
Date: 09.06.2009 20:37
Ćao Šomi,
Ceo dan sam bio sa čiča Jovanom. Pravo da ti kažem mislim da će biti materijala ne za feljton nego za knjigu. Čovek je toliko pun priča. Neopisivo. Najgore od svega je što iako deluje skroz lucidno i priča savršeno razumljivo, stvari koje priča su toliko neverovatne da ti ne mogu opisati. Kada ga slušam kao da čitam neki dobar roman. Ne baš SF ali neki domaći fantazi. Između ostalog on je ubeđen da je on čuvar ovoga sveta. A da vodenica predstavlja neku vrstu portala između našeg sveta i nekog mnogo mračnijeg mesta. Voleo bih da si ovde da odradimo ovo zajedno.
Pozdrav
Zoki

From: zokki76@gmail.com
To: miloshp@yahoo.com
Date: 09.06.2009 20:39
Zaboravih da ti kažem da poljubiš Dacu i klince od mene

From: zokki76@gmail.com
To: miloshp@yahoo.com
Date: 10.06.2009 18:11
Danas i nisam bio baš produktivan. Čiči nešto nije bilo dobro. A kada sam predložio da prenoćim sa njim u vodenici počeo je da viče na mene i oterao me štapom. Probaću sutra ponovo da pričam sa nijm. Možda bude bolje volje.

From: zokki76@gmail.com
To: miloshp@yahoo.com
Date: 11.06.2009 10:26
Sad već počinjem da se nerviram. Čiča nije sačekao ni da mu nazovem pomoz bog a već je počeo da viče na mene. Izgleda da mu još nije bolje. I danas ću da sređujem beleške.

From: zokki76@gmail.com
To: miloshp@yahoo.com
Date: 12.06.2009 19:51
Jutros su me probudila crkvena zvona. Čiča Jovan je umro. Baš mi je žao što nisam imao priliku da se rastanem sa njim kako valja. Ceo dan ljudi pričaju o njemu. Načuo sam interesantne stvari. Kao na primer da je bio sasvim drugačiji dok nije jednu noć prespavao u vodenici. A onda je postao ovakav kakav je bio. Pokupiću priče od svih koji budu hteli da pričaju. Pa ćemo sklopiti nešto kad se vratim

From: miloshp@yahoo.com
To: zokki76@gmail.com
Date: 12.06.2009 20:43
Ćao Zoki,
Eto nikad se ne zna kad će neko na onaj svet. Pokupi šta još ima od priča. Možemo neku zbirkicu da objavimo. Imaš vremena da središ sve beleške dok si tamo. E da lepa vest. Očekuj još jedno kumče
Miloš

From: zokki76@gmail.com
To: miloshp@yahoo.com
Date: 13.06.2009 13:08
O KUME PA SVAKA ČAST! Sve me više i više sramota što ja tebi još nisam obezbedio makar jedno kumče. Al biće vremena. Izgleda da si bio u pravu što si me poslao ovamo. Godi mi da budem što dalje od vreve. Razmišljao sam i o Sonji dosta. Hvala ti po ko zna koji put što me ovako čuvaš. E dogovorio sam se sa meštanima da mi dozvole da malo preturam po stvarima čiča Jovana. Možda nađem nešto zanimljivo.

From: miloshp@yahoo.com
To: zokki76@gmail.com
Date: 28.06.2009 13:08
Ćao Zoki,
Nema te da se javiš već dve nedelje. Nadam se da je sve OK. Napiši makar jednu reč da se ne sekiram.
Miloš

Form: miloshp@yahoo.com
To: zokki76@gmail.com
Date: 03.07.2009 13:08
Ćao Zoki,
Da ne dolazi sutra vozač po tebe sam bih došao. Stvarno si najgori kad se zadubiš u rad. Ne misliš ni na koga. A mi ovde što se jedemo dal ti je dobro to nikom ništa.
Miloš

Epilog:
- Halo šefe... halo... jel me čuješ?
- Čujem... reci...
- Loš je domet ovde...puca mreža...
- Ma OK je. Slušam.
- E Zoki je izgleda odlepio. Neće da krene sa mnom. Sedi ispred neke vodenice i viče: "Odlazi, ostavi me. Ja sam sada čuvar svetova..." Ne znam šta da mu radim.

Read more!

Bez dobrog naslova

Ponekad me da napišem priču podstaknu najbanalnije stvari. Ovoga puta je bio natpis na majici mog prijatelja


Morao je da se primiri. Da se presabere. Postao je previše siguran u sebe. To je naravno sa sobom nosilo aljkavost. Umalo ga nisu uhvatili nakon poslednje žrtve. Pritajio se u iznajmljenom stanu koji je spremio baš za ovakve prilike dok je bio manje arogantan. Izlazio je samo do prodavnice. Dani su prolazili i buka oko ubistva se polako stišavala. Izvukao se ovaj put. Čvrsto je odlučio da će sledeći put pažljivije izabrati žrtvu. A onda ju je sreo u prodavnici. Savršeno se uklapala u profil devojaka koje je ubijao. Po automatizmu joj je prišao i počeo da slaže priču. Bio je majstor mahinacija. Ogromna harizma sa izuzetno sugestivnim glasom i dosta privlačnim telom su mu kao i uvek olakšali posao. Pleo je mrežu laži oko nje i ona je polako postajala puka marioneta u njegovim rukama. Nije prošlo dugo kada je shvatio da je došao pravi trenutak. Naravno da nije odbila da dođe kod njega na piće. Ko bi mogao da odoli muškarcu koji recituje Šekspirove stihove predivnim baritonom pritom puštajući žene da se izgube u njegovim plavim očima. Zaključao je vrata za njom. Izvadio nož iz futrole koja se savršeno uklapala u njegovo odelo i činila ga neprimetnim. Okrenuo se i osetio snažan bol u trbuhu. Ispustio je nož na pod i ne verujući šta se događa spustio pogled ka svom stomaku. Ona je trznula ruku na gore i izvukla nož iz njega dopustivši crevima da ispadnu napolje. Pogledao ju je u lice i dalje zbunjen čitavom situacijom. Ona se samo nasmejala i rekla: „Ne foliraj foliranta...“

Read more!

Tema priče mi je bila u glavi već mesecima ali mi je tek san od pre par dana pomogao da je konačno uobličim


Zadovoljno sam krenuo ka izlazu. Bio je ovo savršen dan. Moj brat je trenutno u dobroj fazi. Kada je ovakav želeo bih da mogu da provedem svaki minut sa njim. Čini mi se da su trenuci njegove lucidnosti sve ređi i ređi. A ja imam sve više i više posla. Berza je oduvek bila rizično mesto za zaradu a od kako sam ušao među velike igrače kao da sam izgubio slobodno vreme. Svaki slobodan trenutak trošim da smislim sledeći potez ili neku novu strategiju. Pa ipak, ponosan sam, što makar jednom mesečno odem da obiđem svog starijeg bracu. Naravno ako u tom trenutku nije sa one strane razuma. Kada je OK ne postoji osoba sa kojom bih radije bio. Bilo da igramo beskonačne partije šaha, od kojih ni jednu nisam dobio iako se dičim solidnom igrom, bilo da raspravljamo o filozofiji života. Ponekad mi čita svoje priče ili jednostavno odemo na pecanje i uživamo u prirodi i tišini. Nije me sramota da kažem da su par stvari koje sam odradio na berzi a koje su bile presudne da dospem ovako visoko u svetu biznisa baš njegove ideje. Ali postoje i njegovi mračni dani. Tada ga jedino mogu obuzdati jaki sedativi i košulja sa vezanim rukavima. Bog se zaista okrutno poigrao sa njim. Prilazim prijavnici kako bih pokupio svoje stvari koje sam ostavio kada sam ušao. Zabranjeno mi je da unesem bilo kakav oštar ili metalni predmet. Uvek mi je neprijatno kad moram da im dam moj zlatni Rolex. Plašim se da će jednog dana dobiti noge. U kancelaiji su dva mladića. Ne poznajem ih. A ni oni mene. U ovoj otmenoj klinici čuvari su menjani i za najmanju sitnicu. Ali se retko dešavalo da promene oba čuvara. No dobro. Upoznaću ih već ako se dovoljno dugo zadrže. Prišao sam prozoru a iz zvučnika se začuo izobličen glas jednog od čuvara
“Stavite ruku na čitač radi indentifikacije gospodine”
Prislonio sam šaku na čitač otisaka dlana i sačekao da laserski snop očita njene jedinstvene šare. Odjednom je moje uši zaparala sirena. Zbunjeno sam pogledao u čuvare koji su još zbunjenije gledali u monitor. Čuo sam njihove glasove
“Šesti nivo! Kako li je samo dospeo dovde..... Gospodine samo ostanite mirni...”
Kroz glavu mi je odmah proletelo šta se dogodilo.
” Izgleda da je greška u sistemu” rekoh im. “Moj brat je štićenik vaše ustanove. Goran Stamenović. Ja sam Dragan Stamenović.”
“U redu je gospodine samo ostanite mirni”
Nije mi se sviđalo kuda ovo vodi. A još manje mi se svidelo kada su hodnikom dotrčala još dva nova čuvara i počela polako da mi prilaze... Kao da me se boje.
“Uh.... daj pozovite doktora Petrovića. On će vam sve objasniti. Evo lečiću na pod i dozvoliti vam da mi vežete ruke”
Nisam želeo da rizikujem da me jedan od ovih čuvara obara na pod... delovali su mi kao da ne bih prošao bez par preloma.
Uskoro je došao i dr Petrović. Osmehnuo sam mu se a on mi je uzvratio osmeh i rekao čuvarima da me odvežu i napuste nas. Tenzija je popustila. Nasmejao sam se naglas i rekao mu.
“Kakva frka! Goran će se valjati od smeha kad mu budem pričao o ovome”
Doktor se nasmejao i promrmljao besmislicu. Mislim zar nije besmislena njegova izjava da smo Goran i ja jedna osoba kada sam siguran da sam ja sa ove a on sa one strane ogledala.

Read more!

Uticaj...

Dosta je prošlo od prethodnog posta. Ali ne želim da objavljujem bilo šta. Jutos sam dobio inspiraciju. Nakon veoma zanimljivog doživljaja prethodne noći...

ISTRAŽIVANJE

*...I na kraju nam iznosimo poslednje javljanje 7V44JSN99HH776- 42NLLEA koje smo nam poslali u svrhu odluke da li da nastavimo da nas šaljemo u dalja istraživanja*

*Postaje nam sve teže. Ne znamo koliko još možemo da izdržimo. Nije nam toliki problem fizička adaptacija. Već smo se navikli na gnjecavo telo i na to da nam je skelet unutra umesto spolja. Više nemamo ni problem sa kretanjem mada nam često nedostaje obilje udova koje smo imali. Ali psihičko prilagođavanje zabrinjava. Teško nam je da izdržimo ovoliko daleko od nas. Testirani subjekti su nam tako čudni. Nemaju mogućnost razmene informacija sem putem ispuštanja zvukova što je tako sporo. Nemaju ni zajedničku svest. Ni zajednička sećanja. I što je najstrašnije ne osećaju se kao jedno u mnoštvu nego kao jedno u jednini. Teško nam je da to opišemo. Teško i da razumemo. Pokušali smo da nam pridružimo bića ali ona ostaju uporna u svojoj jednosti. To počinje da nas plaši. Osećamo jaku potrebu za nama. I iako još ne razumemo, polako počinjemo da se osećamo izdvojeno od nas. Počinjemo da postajemo izdvojeni kao oni....*

**
**
**

*Još uvek smo pogođeni količinom tuge i bola koju smo nam poslali ovom porukom. Tako nam je teško zbog nas. Odlučujemo da nas više nećemo slati u ištraživanja gnjecavaca sa treće planete. Posmatraćemo ih i istraživati iz daljine. Zahvaljuemo nam se na prisustvu redovnoj sednici osmonožaca sedme planete.*

Read more!