Hladnim pogledom je odmeravao grad u koji je stigao. Opet je zaboravio ime grada. Pitao se po koji put mu se to desilo? Ali to je bilo nebitno. Dokle god je obavljao posao ništa drugo nije bilo važno. Zaustavio je kola iza jednog neuglednog hotela. Izašao je i pogledao u nebo. ''Dovraga! Opet će kiša.'' pomisli iznervirano. Počeo je da vadi stvari iz kola. Neiskusnom posmatraču bi izgledao poprilično nespretno ali ta nespretnost je bila izuzetno uvežbana. Ušao u hotel ne navukavši na sebe ni jedan radoznali pogled.
Te večeri je osetila da je stigao. Ali nije se uplašila. Nije bio ni prvi a ni poslednji Lovac koji je došao po nju. Činilo joj se smešnim da se plaši bića koja su tako jadna spram nje, savršene. Zaista, često se pitala, zašto se broj vampira povećavao kada je svaki od njih bio savršen i sam sebi dovoljan. Nikada nije stvorila ni jednog vampira. A i zašto bi? Koristila je ljude samo kao izvor hrane. I upravo se spremala da krene ka jednom od njih.
Doušnik mu je dao tačnu lokaciju kuće. Vrata mu otvori unezvereni starac. Otac verovatno. Plašljivo ga je odveo do devojke. Često se osvrtao da mu uputi bojažljiv osmejak. Znao je da se ovi ljudi plaše njega koliko i vampira. Devojka je ležala na snežno beloj postelji. Bila je bleda. Izmoždena. Uzdržao se da ne prokomentariše da bi bila iste boje kao i posteljina da je samo za nijansu bleđa. Bila je još uvek živa. Ovo je značilo samo jednu stvar. Imao je posla sa ženom vampirom. Muški vampiri jednostavno nisu uspevali da obuzdaju nagone i da se hrane više puta na istom mestu: Svoje žrtve bi ubijali i kasapili u nekoj vrsti divlje ekstaze. Naravno i ženski vampiri su radili iste stvari u trenucima kada su uzimali život. Ali to su radile tek nakon drugog ili trećeg Hranjenja. Odlagale su zadovoljstvo uzimanja poslednje kapi života. Izgurao je starca kroz vrata i počeo da priprema sobu.
Nečujno je hodala mokrom ulicom. Vetar se nestašno igrao njenom kosom. Kapi kiše su uzaludno pokušavale da dopru do njenog predivnog tela. Ona je i po najvećoj kiši bila suva. Nije to bila nikakva magija. Jednostavno je znala kako da hoda a da izbegne kapi. Bila je napeta. Večeras će njeno hranjenje kulminirati. Večeras oduzima život... Nežno je noktom pomazila devojčin vrat a onda je legla kraj nje. Osećala je vrelo telo u svojoj blizini. Pustila je da želja u njoj raste a onda se bacila na devojku i pohotno zarila svoje očnjake u nju. Krv. Osećala je svaku kap krvi koja klizi njenim jezikom i uživala u tome. Vrhunac se bližio. Zarila je nokte devojci u leđa i počela da ostavlja brazde. Osećala je da je devojka na rubu. Leđa devojke su sada bila neraspoznatljiva masa parčića mesa i kože. Zgrabila je devojku za kosu, trgla joj glavu unazad i još jače zarila zube u nju. A onda se čudan zvuk ispijanja pretvori u urlik ekstaze.
Stajao je par kuća niže. Razmišljao je kako je dobro što je kiša stala. Nije mu bilo žao što je žrtvovao devojku. Ionako joj nije bilo spasa. A posao je posao. Lenjo je zevnuo i pogledao na sat. 4:30. Trebalo bi da je već završila. Onda se začu taj urlik koji mu je još uvek ledio krv u žilama. Nedugo zatim se pojavi i ona. Bila je nestvarna u ovoj izmaglici. Učinilo mu se da se okrenula ka njemu ali to je bilo toliko brzo da nije mogao biti siguran. A onda je vrtoglavom brzinom nestala niz ulicu.
Izašla je iz kuće i osetila ga jače nego ikada. Bio je blizu. Na manje od 20 metara od nje. Okrenula se ka njemu i poslala mu poljubac. Nije želela da se zamara njime. Upravo je doživela vrhunac i iako se nije najela koliko je mislila da hoće bilo je dovoljno da opstane do sutra.
Sačekao je par minuta gledajući u pravcu u kom je nestala. Uvek je mislio da će se možda vratiti. Ali nikada nisu. Kada su nahranjeni postaju tromi i umorni. To je i bilo pravo vreme za njihovu eliminaciju. Stavio je naočare. Na pločniku se ukazaše tragovi koje je ostavila za sobom. Oduvek se pitao šta su Lovci radili pre nego je pronadjen ovaj radioaktivni prah kojim je poprskao pod sobe. Verovatno su trčali za njima. Nasmeja se u sebi na ovu pomisao. Bili su toliko brži da je to zaista bilo nemoguće. Pratio je trag do napuštenog manastira. Slatko. Vampir u manastiru. Toliko o tome da se plaše raspeća. Prošao kroz nebrojena vrata prateći otiske njenih malih stopala koji su bili samo njemu vidljivi. Našao je njenu odaju na vrhu kule. Voleo je vampire koji su poštovali tradiciju. Sa njima nikada nije bilo iznenadjenja. Prišao je kovčegu i nežno ga pomazio. ''Vreme je da odeš na počinak jadna napaćena dušo'' pomisli a zatim se naže i otvori kovčeg širom. Nije bio spreman na ovo. Dobro, znao je da je žensko, ali ne i da ima telo devojke. I to prelepe devojke. Ostao je tako da stoji neznano dugo. Bio je paralisan. Zlo je uvek izobličavalo makar lica vampira ali ona je bila prelepa. Svaki atom njegovog bića zavapio je za njom. Gledao je zadivljen u andjeoski lepo lice i shvatio da neće moći da uradi ono zbog čega je došao. Spustio je injekciju. ''Dovraga! '' Znao je da će u jednom trenutku prestati da ih lovi ali nije mogao ni da pretpostavi zbog čega. ''Dovraga! '' Okrenuo se i pošao ka izlazu. A onda je zastao. Nije mogao da ode. Vratio se do kovčega i još jednom bacio pogled na nju. Predivno izvajano telo devojke ne starije od šesnaest godina. A ispod toga? Um star ko zna koliko stotina godina. Um prepun iskustva, saznanja Um njemu nedokučiv. Ponovo mu se pogled zadržao na njenim usnama. Bile su toliko savršene da je to bolelo. I taj beleg lepote iznad gornje usne. Mora da je poljubi. Zadrhtao je, a onda se setio da nema čega da se plaši. Upravo je jela i to verovatno obilno. Sklonio je pramen njene kose sa usana i ovlaš ih dodirnuo svojim. Za trenutak pomisli da su se razmakle a onda se njene oči otvoriše i on se izgubi u njima.
Osetila je blag dodir na usnama. Obično je to ne bi probudilo posle hranjenja ali večeras je obrok bio lagan. Otvorila je oči i shvatila da je mnogo pogrešila u proceni ovoga Lovca. Bio je u njenoj odaji. Talas panike u njenoj glavi je ubrzo bio zamenjen ledenom samokontrolom. Zagledala se duboko u njegove oči i obuzela mu um. Otvorila je usta i halapljivo zarila očnjake u njegovu donju usnu. Ne dozvolivši mu da skrene podled počela je da željno pije.
Nije osećao bol. Samo blago peckanje u donjoj usni. Bio je opčinjen. Gledao je u najlepše oči koje su ikada postojale. I iako je znao da poslednji atomi njegove životne snage ističu iz njega, nije mu bilo važno. Život je bila sasvim razumna cena za pogled na njene oči.
Pila je sve brže i brže netremice gledajući u dva zaista prelepa oka. Nije jasno mogla da razluči jesu li plava ili zelena i to im je davalo izuzetan šarm. Osetila je da njegovo telo kipti od želje za njom. Zar u ovakvom trenutku? A onda je shvatila da je počela da pije sve sporije i sporije i da se ovo Hranjenje pretvara u nešto drugo. Nežno ga je preturila i gledala ga kako balansira na ivici između života i smrti. Bio je čudan. Iako je odavno prekinula da obuzima njegov um delovalo je kao da on održava kontakt očima. Da joj se voljno predaje. Zar je toliko lud? Da li je dovoljno lud? Odlučila je da je vredan rizika. Noktima je presekla svoje vene i prinela ruku njegovim usnama.
Te noći gradom se prolomio krik muškog vampira koji se prvi put hrani
Te večeri je osetila da je stigao. Ali nije se uplašila. Nije bio ni prvi a ni poslednji Lovac koji je došao po nju. Činilo joj se smešnim da se plaši bića koja su tako jadna spram nje, savršene. Zaista, često se pitala, zašto se broj vampira povećavao kada je svaki od njih bio savršen i sam sebi dovoljan. Nikada nije stvorila ni jednog vampira. A i zašto bi? Koristila je ljude samo kao izvor hrane. I upravo se spremala da krene ka jednom od njih.
Doušnik mu je dao tačnu lokaciju kuće. Vrata mu otvori unezvereni starac. Otac verovatno. Plašljivo ga je odveo do devojke. Često se osvrtao da mu uputi bojažljiv osmejak. Znao je da se ovi ljudi plaše njega koliko i vampira. Devojka je ležala na snežno beloj postelji. Bila je bleda. Izmoždena. Uzdržao se da ne prokomentariše da bi bila iste boje kao i posteljina da je samo za nijansu bleđa. Bila je još uvek živa. Ovo je značilo samo jednu stvar. Imao je posla sa ženom vampirom. Muški vampiri jednostavno nisu uspevali da obuzdaju nagone i da se hrane više puta na istom mestu: Svoje žrtve bi ubijali i kasapili u nekoj vrsti divlje ekstaze. Naravno i ženski vampiri su radili iste stvari u trenucima kada su uzimali život. Ali to su radile tek nakon drugog ili trećeg Hranjenja. Odlagale su zadovoljstvo uzimanja poslednje kapi života. Izgurao je starca kroz vrata i počeo da priprema sobu.
Nečujno je hodala mokrom ulicom. Vetar se nestašno igrao njenom kosom. Kapi kiše su uzaludno pokušavale da dopru do njenog predivnog tela. Ona je i po najvećoj kiši bila suva. Nije to bila nikakva magija. Jednostavno je znala kako da hoda a da izbegne kapi. Bila je napeta. Večeras će njeno hranjenje kulminirati. Večeras oduzima život... Nežno je noktom pomazila devojčin vrat a onda je legla kraj nje. Osećala je vrelo telo u svojoj blizini. Pustila je da želja u njoj raste a onda se bacila na devojku i pohotno zarila svoje očnjake u nju. Krv. Osećala je svaku kap krvi koja klizi njenim jezikom i uživala u tome. Vrhunac se bližio. Zarila je nokte devojci u leđa i počela da ostavlja brazde. Osećala je da je devojka na rubu. Leđa devojke su sada bila neraspoznatljiva masa parčića mesa i kože. Zgrabila je devojku za kosu, trgla joj glavu unazad i još jače zarila zube u nju. A onda se čudan zvuk ispijanja pretvori u urlik ekstaze.
Stajao je par kuća niže. Razmišljao je kako je dobro što je kiša stala. Nije mu bilo žao što je žrtvovao devojku. Ionako joj nije bilo spasa. A posao je posao. Lenjo je zevnuo i pogledao na sat. 4:30. Trebalo bi da je već završila. Onda se začu taj urlik koji mu je još uvek ledio krv u žilama. Nedugo zatim se pojavi i ona. Bila je nestvarna u ovoj izmaglici. Učinilo mu se da se okrenula ka njemu ali to je bilo toliko brzo da nije mogao biti siguran. A onda je vrtoglavom brzinom nestala niz ulicu.
Izašla je iz kuće i osetila ga jače nego ikada. Bio je blizu. Na manje od 20 metara od nje. Okrenula se ka njemu i poslala mu poljubac. Nije želela da se zamara njime. Upravo je doživela vrhunac i iako se nije najela koliko je mislila da hoće bilo je dovoljno da opstane do sutra.
Sačekao je par minuta gledajući u pravcu u kom je nestala. Uvek je mislio da će se možda vratiti. Ali nikada nisu. Kada su nahranjeni postaju tromi i umorni. To je i bilo pravo vreme za njihovu eliminaciju. Stavio je naočare. Na pločniku se ukazaše tragovi koje je ostavila za sobom. Oduvek se pitao šta su Lovci radili pre nego je pronadjen ovaj radioaktivni prah kojim je poprskao pod sobe. Verovatno su trčali za njima. Nasmeja se u sebi na ovu pomisao. Bili su toliko brži da je to zaista bilo nemoguće. Pratio je trag do napuštenog manastira. Slatko. Vampir u manastiru. Toliko o tome da se plaše raspeća. Prošao kroz nebrojena vrata prateći otiske njenih malih stopala koji su bili samo njemu vidljivi. Našao je njenu odaju na vrhu kule. Voleo je vampire koji su poštovali tradiciju. Sa njima nikada nije bilo iznenadjenja. Prišao je kovčegu i nežno ga pomazio. ''Vreme je da odeš na počinak jadna napaćena dušo'' pomisli a zatim se naže i otvori kovčeg širom. Nije bio spreman na ovo. Dobro, znao je da je žensko, ali ne i da ima telo devojke. I to prelepe devojke. Ostao je tako da stoji neznano dugo. Bio je paralisan. Zlo je uvek izobličavalo makar lica vampira ali ona je bila prelepa. Svaki atom njegovog bića zavapio je za njom. Gledao je zadivljen u andjeoski lepo lice i shvatio da neće moći da uradi ono zbog čega je došao. Spustio je injekciju. ''Dovraga! '' Znao je da će u jednom trenutku prestati da ih lovi ali nije mogao ni da pretpostavi zbog čega. ''Dovraga! '' Okrenuo se i pošao ka izlazu. A onda je zastao. Nije mogao da ode. Vratio se do kovčega i još jednom bacio pogled na nju. Predivno izvajano telo devojke ne starije od šesnaest godina. A ispod toga? Um star ko zna koliko stotina godina. Um prepun iskustva, saznanja Um njemu nedokučiv. Ponovo mu se pogled zadržao na njenim usnama. Bile su toliko savršene da je to bolelo. I taj beleg lepote iznad gornje usne. Mora da je poljubi. Zadrhtao je, a onda se setio da nema čega da se plaši. Upravo je jela i to verovatno obilno. Sklonio je pramen njene kose sa usana i ovlaš ih dodirnuo svojim. Za trenutak pomisli da su se razmakle a onda se njene oči otvoriše i on se izgubi u njima.
Osetila je blag dodir na usnama. Obično je to ne bi probudilo posle hranjenja ali večeras je obrok bio lagan. Otvorila je oči i shvatila da je mnogo pogrešila u proceni ovoga Lovca. Bio je u njenoj odaji. Talas panike u njenoj glavi je ubrzo bio zamenjen ledenom samokontrolom. Zagledala se duboko u njegove oči i obuzela mu um. Otvorila je usta i halapljivo zarila očnjake u njegovu donju usnu. Ne dozvolivši mu da skrene podled počela je da željno pije.
Nije osećao bol. Samo blago peckanje u donjoj usni. Bio je opčinjen. Gledao je u najlepše oči koje su ikada postojale. I iako je znao da poslednji atomi njegove životne snage ističu iz njega, nije mu bilo važno. Život je bila sasvim razumna cena za pogled na njene oči.
Pila je sve brže i brže netremice gledajući u dva zaista prelepa oka. Nije jasno mogla da razluči jesu li plava ili zelena i to im je davalo izuzetan šarm. Osetila je da njegovo telo kipti od želje za njom. Zar u ovakvom trenutku? A onda je shvatila da je počela da pije sve sporije i sporije i da se ovo Hranjenje pretvara u nešto drugo. Nežno ga je preturila i gledala ga kako balansira na ivici između života i smrti. Bio je čudan. Iako je odavno prekinula da obuzima njegov um delovalo je kao da on održava kontakt očima. Da joj se voljno predaje. Zar je toliko lud? Da li je dovoljno lud? Odlučila je da je vredan rizika. Noktima je presekla svoje vene i prinela ruku njegovim usnama.
Te noći gradom se prolomio krik muškog vampira koji se prvi put hrani
2 comments:
Nasla sam tvoj blog :)
Obozavam ovu pricu ...
Drago mi je....
Post a Comment