Tuesday, July 22, 2008

Bez dobrog naslova 2

Morao je da se primiri. Da se presabere. Postao je previše siguran u sebe. To je naravno sa sobom nosilo aljkavost. Umalo ga nisu uhvatili nakon poslednje žrtve. Pritajio se u iznajmljenom stanu koji je spremio baš za ovakve prilike dok je bio manje arogantan. Izlazio je samo do prodavnice. Dani su prolazili i buka oko ubistva se polako stišavala. Izvukao se ovaj put. Čvrsto je odlučio da će sledeći put pažljivije izabrati žrtvu. A onda ju je sreo u prodavnici. Savršeno se uklapala u profil devojaka koje je ubijao. Po automatizmu joj je prišao i počeo da slaže priču. Bio je majstor mahinacija. Ogromna harizma sa izuzetno sugestivnim glasom i dosta privlačnim telom su mu kao i uvek olakšali posao. Pleo je mrežu laži oko nje i ona je polako postajala puka marioneta u njegovim rukama. Nije prošlo dugo kada je shvatio da je došao pravi trenutak. Naravno da nije odbila da dođe kod njega na piće. Ko bi mogao da odoli muškarcu koji recituje Šekspirove stihove predivnim baritonom pritom puštajući žene da se izgube u njegovim plavim očima. Zaključao je vrata za njom. Izvadio nož iz futrole koja se savršeno uklapala u njegovo odelo i činila ga neprimetnim. Okrenuo se i osetio snažan bol u trbuhu. Ispustio je nož na pod i ne verujući šta se događa spustio pogled ka svom stomaku. Ona je trznula ruku na gore i izvukla nož iz njega dopustivši crevima da ispadnu napolje. Pogledao ju je u lice i dalje zbunjen čitavom situacijom. Ona se samo nasmejala i rekla: „Ne foliraj foliranta...“

5 comments:

fucked_up said...

Pinki, brate, mnogo su ti dobre priche. Samo me zanima odakle tebi to u glavi... ali je dobro, svidja mi se...

Danguba said...

hehehe... pa ne znam šta da ti rečem... svašta se mota po ovoj mojoj glavi :)

primitivac said...

Lepa priča ... pozdrav od foliranta ;)

Boba said...

Pa moze naslov da bude Foliranti...

Danguba said...

Može.... naravno da može... ali nije :D